Režim za redukciju telesne težine

Gojaznost i povećana telesna težina su u direktnoj vezi sa nastankom mnogih hroničnih nezaraznih oboljenja, za koje pouzdano možemo tvrditi da ozbiljno narušavaju naše zd​ravlje, kao i da mogu biti preduslov težim komplikacijama.
U svetu najmanje 2.8 miliona ljudi godišnje umire od posledica gojaznosti i prekomerne telesne težine.
Smatra se da su gojaznost i prekomerna telesna težina uzročnik čak 44% slučajeva dijabetesa, 23% slučajeva ishemijskih bolesti srca, i između 7% i 41% određenih tipova karcinoma.
Prekomerna telesna težina i gojaznost se smatra 5. vodećim globalnim rizikom od prerane smrti.

Ključ u borbi sa viškom kilograma i prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti sastoji se u pravilno izbalansiranim obrocima prilagodjenim pojedincu, kao i adekvatnom unosu tečnosti. Kontrolu nad svojom telesnom težinom poverite stručnjaku, ličnom nutricionisti koji će samo za Vas kreirati individualni jelovnik prilagodjen dnevnim potrebama i zdravstvenom stanju.

Gojaznost se najčešće doživljava kao estetski, iako zapravo predstavlja veliki zdravstveni problem jer doprinosi pojavi hipertenzije, srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2, osteoartritisa kao i nekih oblika malignih oboljenja.
Svakodnevna upotreba namirnica koje sadrže proste šećere i zasićene masti, uz konzumaciju gaziranih pića i alkohola, dovodi do sve većeg broja gojaznih ljudi u svetu i kod nas.

Konditorski proizvodi i brza hrana glavni su krivci za sve češću pojavu insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 u našoj populaciji.
Prema poslednjim istraživanjima 56% gradjana naše zemlje ima višak kilograma. Od toga u kategoriji predgojaznosti je 35% njih, dok je u kategoriji gojaznosti čak 21% stanovništva.

Predgojaznost se izražava BMI-om izmedju 24.9 i 29.9, a prvi stupanj gojaznosti nastaje kada je BMI veći od 30. Ovaj broj ćete dobiti kada svoju telesnu težinu podelite sa kvadratom vaše visine izražene u metrima.
Prekomeran udeo telesnih masti u telu direktno je povezan sa rizikom od oboljevanja, a njihova distribucija u organizmu igra značajnu ulogu. Prekomerne naslage masti nagomilane oko unutrašnjih organa (visceralne masti) povećavaju rizik od nastanka bolesti, bez obzira na pol.

Sa zdravstvenog aspekta najznačajnije su visceralne masti. Visceralni depoi masti preko vene porte ispuštaju supstance citokine koji narušavaju normalnu funkciju jetre, time remeteći metabolizam masti i ugljenih hidrata.
Visok procenat visceralnih masti direktno je povezan sa povišenim vrednostima LDL (lošeg holesterola) i triglicerida u krvi. Njihove povišene vrednosti dovode do nastanka ateroskleroze i hipertenzije, a ukoliko se ne koriguje ishrana i promeni životni stil dolazi do oboljevanja, nastanka srčanog i moždanog udara.