Oboljenje štitne žlezde

Tiroidna (štitasta) žlezda se nalazi u prednjem delu vrata ispred traheje i ima oblik leptira sa raširenim krilima.
Njena funkcija je proizvodnja hormona T3 i T4 (trijodtironin i tetrajodtironin/tiroksin), koji učestvuju u regulaciji metabolizma.
Smatramo da su glavni uzročnici oboljevanja štitne žlezde povezani sa virusnim i bakterijskim infekcijama organizma, psihofizičkim stresom, zračenjem i genetskom predispozicijom.
Hašimoto tireoiditis je oboljenje koje prethodi nastanku hipotireoze (usporen rad štitne žlezde) ili hipertireoze (ubrzan rad štitne žlezde).
Hašimoto tireoiditis je autoimono oboljenje, kada organizam razvija antitela koja napadaju samu štitnu žlezdu i izazivaju njenu upalu.
Tako Hašimotov sindrom karakteriše prisustvo tireoidnih antitela u cirkulaciji, što posledično dovodi do poremećaja funkcije štitne žlezde.
Postoji 5 faza Hašimotovog sindroma.
U prvoj fazi osoba nema niti jedan znak bolesti i hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti. Još uvek nema pojave antitela. Ova faza zove se i nulta faza.
U drugom stadijumu imune ćelije kreću u napad na štitnu žlezdu i počinje stvaranje antitela. Hormoni tiroidne žlezde još uvek su u graničnim vrednostima.
U trećem štitasta žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona. Uočava se srednji stepen porasta TSH hormona, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.
U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i fT4. U ovoj fazi najčešće se dijagnostikuje Hašimoto i počinje sa lečenjem.
U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su celijakija, psorijaza, Sjorgenov sindrom, reumatološki artritis, lupus, multipla skleroza i dr.
Kako se simptomi hipotireoze postepeno i podmuklo razvijaju, pacijenti im se prilagodjavaju te ih vremenom prihvate kao sastavni deo svakodnevnog života.
Najpre se javljaju umor i iscrpljenost, a zatim dolazi do pojave gušavosti (struma na vratu), koja može izazvati promuklost i probleme sa gutanjem.
Ostali simptomi hipotireoze su: opadanje koncentracije i pamćenja, sklonost ka depresiji i mrzovolji, zimogrožljivost, zatvor (opstipacija), poremećaj menstruacije, pad libida i usporavanje metabolizma što vodi do povećanja telesne težine.
Mnogi pacijenti nemaju nikakve simptome pa je provera hormonskog statusa veoma važna.
Blagovremeno otkriven i adekvatno lečen Hašimoto tireoiditis ima dobru prognozu. Ukoliko se kasno otkrije i neadekvatno leči, može dovesti do niza komplikacija koje su u vezi sa poremećajem metabolizma.
Tu spadaju dijabetes, povećane vrednosti holesterola i triglicerida, kardiovaskularne bolesti, infarkt, demencija i nepovratne promene tkiva štitne žlezde.

DIJAGNOSTIKA
Pregled endokrinologa
Ultrazvuk prednje strane vrata
Laboratorijske analize hormona štitne žlezde i hipofize TSH, kao i anti-TPO i anti-Tg

LEČENJE
Medikamentozna terapija-supstituciona terapija tiroksinom
Promena životnih navika-uvodjenje pravilne ishrane i umerene fizičke aktivnosti uz boravak na svežem vazduhu
Suplementacija-uvodjenje vitamina D3 i selena


Ishrana sa Hašimoto sindromom i hipotireozom


Hipotireozu karakteriše usporen metabolizam. Zato je važna redovna i dobro izbalansirana ishrana sa više manjih obroka u toku dana.
Kako se jednim od uzročnika poremećaja rada štitne žlezde smatra manjak joda u ishrani, važno je koristiti jodiranu so i povećati unos ribe sa kostima (sardine). Konzumacijom orašastih plodova, najpre oraha i brazilskog oraha, obezbedićete dovoljne količine selena u organizmu.
Važno je obezbediti i dovoljan unos omega 3 masnih kiselina, te pored sardine savet je da morsku i rečnu ribu konzumirate bar 2 do 3 puta nedeljno, kao i hladno cedjeno maslinovo, laneno ili bundevino ulje u salatama.
Od mesa preporučujem piletinu i ćuretinu, kao i posnu teletinu.
U svakodnevnu ishranu treba uvrstiti pečurke, mahunarke, kao i mlečne proizvode sa sniženim procentom masti, a treba da izbegavate tvrde, masne i stare sireve poput kačkavalja.
Ishrana treba da obezbedi što veći unos antioksidanasa, najpre selena i vitamina C. Zato jedite što više povrća (tikvice, paprike, špargle i šargarepu) i voća (jabuke, borovnice, maline, aronija i kajsije).
Povrće koje ometa apsorpciju joda iz hrane treba umereno koristiti u svežem obliku ili ga termički obraditi kuvanjem (kelj, brokoli, karfiol, kupus, spanać, blitva).
Potrebno je povećati unos vlakana iz integralnih žitarica (integralni pirinač, proso, kinoa, heljda), a treba da izbegavate proizvode od belog brašna i smanjite unos glutena.
Zbog suve kože i problema sa opstipacijom, pored hrane neophodna je optimalna hidratacija organizma.
Treba izbegavati industrijski preradjenu hranu, konzervisane proizvode, slatkiše, alkohol i gazirana pića.
Jelovnik treba da bude prilagodjen individualno svakoj osobi prema stepenu uhranjenosti, dnevnom ritmu i fizičkoj aktivosti.